Čovek se boji onoga što ne razume

 

Moj sukob sa antilijumasima je dosao davne 2021 kad sam procitao nebulozne tvrdnje iz peticije i pitao savoa koja ti je budala ovo pisala, a on odgovorio da nije on budala vec dragana, a da on kao kognitivno deficitarna osoba, nesposobna da procesuira činjenice, sumanuto deli to što je činjenično netačno, ulažući sopstvene novce bez ikakvog interesa i uglavnom koristeći preostale dane prošlogodišnjeg odmora da bude non stop na ulici, a sve to vreme primajući platu u državnom institutu dok sam ja jelte plaćenik.

Ta tvrdnja mi je malo zaigrala po onom jednom preostalom živcu i sve ostalo je istorija.

 

E sad svako malo se pojavi novi heroj otpora biran iz dela doktora nauka spremnih da dokažu da ih ništa nije sramota. I sad naravno spomenuću ih opet random manje više sve, al inicijator je dr zorica petrovic, univerzitetska profesorka u penziji, koja je u jednom spektakularnom gostovanju postigla novi standard u nemanju pojma o tehnologiji i tehnološkim procesima, a zatim i u nemanju sramote kad je krenula da se vadi iz toga.

U tekstu za n1 Koliko je sumporna kiselina opasna: „Proces izdvajanja litijuma iz jadarita potpuna nepoznanica“ rekla je

„Kada je reč o rudarenju litijuma, problematična je ta metoda izolovanja litijuma iz te kompleksne smeše jadarita. Za to je potrebna velika količina sumporne kiseline. Kada se radi ekstrakcija, koristi se ogromna količina rudne stene, koja u sebi sadrži litijum, ali ne uvek u istoj količini. Pitanje je kolike količine sumporne kiseline je potrebno. U nekim situacijama će ostajati veliki višak te kiseline. Na kraju krajeva, ta kiselina neće reagovati samo sa litijumom, već i sa mnogim mineralima i metalima u zemlji, sa gvožđem, aluminijumom… Daće i druge nus pojave koje će se naći na deponiji i posle toga se može desiti mnogo štošta“,

„Pitanje je kako će je neutralisati. Ali, verujem da će se na tim jalovištima naći sulfati, a usled padavina i poplava može da se formira sumporna kiselina, zbog takozvane hidrolize. Pa sumporni oksidi mogu da odu u atmosferu i onda može da dođe do dodatnih problema“

Sad bih ovde trebao da dodam – probajte da stavite gips u vodu, ili vodu u gips svejedno, ako uspete da dobijete sumpronu kiselinu verovatne ćete iste godine dobiti i nobelovu nagradu za hidrolizu, neverovatna je sramota pricati takve gluposti, jedno je da ne znas tehnologiju, al osnove opšte hemije bi trebalo znati.

 

U drugom tekstu: Prof. Petrović odgovorila Rio Tintu: Za novac se može svašta i uraditi i napisati, ali istina je samo jedna kaže:

„Samo sam izrazila sumnju da se može pojaviti višak neizreagovane kiseline u pogonu prerade rude.” 

Pored toga što laže, a mene nervira kad ljudi lažu, ovde se vidi jedno epsko neznanje, potpuno neshvatljivo. Ova recenica “Kada se radi ekstrakcija, koristi se ogromna količina rudne stene, koja u sebi sadrži litijum, ali ne uvek u istoj količini. Pitanje je kolike količine sumporne kiseline je potrebno” sublimira svo neznanje koje isplivava kroz ceo intervju. I sad da ne bih objasnjavao jednu recenicu, ide podugačak tekst iz koga će se nadam se razumeti zašto profesora petrovic i profesor hidrogeolog stevanovic koji su u penziji, profesor ristic i krizmanic i naucna savetnica djordjevic koji nisu u penziji, ali imaju vremena kao da su u penziji, Akademici N kostic i vukosavic koji su akademici izgovaraju epske gluposti.  

Sada kreće zaplet, dugo ste čekali, počinjem:

Da bi počeli da dobijemo taj litijum treba nam sumporna kiselina i kao sto bi rekao prof hidrologeologije, strucnjak za transport opasnih materija i seveso, salim se nije strucnjak za ovo, covek je hidrogeolog, ocigledno i ne zna sta znaci seveso hemikalija, ali to mu nije smetalo da svoju zabrinust iskaže gotovo isključivo u tom delu, al dobro kaže se čovek se boji onoga što ne razume, to vam je deco 17 cisterni sumporne dnevno, znate li vi sta je 17 cisterni….

Sumporna kiselina se proizvodi u Boru tako sto se disumporna još poznata kao pirosumporna kiselina razblažuje sa vodom, sad vi zamislite koliko je tek ta kiselina opasna kada, da bi dobili tonu koncentrovane sumporne  treba na 900 kg pirosumporne dodate jos ugrubo 100 kila vode, pakao kontaktnog postupka, al dobro, Bor žrtvovana zona, ko ih šiša, natovarili smo cisternu i ona kreće ka jadru, sa istoka na zapad, takoreći zaplet.

Ono što je ovde važno znati da je granica projekta rio tinta, u pravnom i svakom drugom smislu pretakalište sumporne kiseline unutur kompleksa jadar. Dotle odgovornost za prevoz sumporne pa i svih drugih opasnih materija, je na prevozniku i na infrastrukturi zeleznica srbije.

Druga bitna stvar koju je vazno znati a da ne pišem na devet strana, sumporna kiselina nije seveso hemikalija, seveso hemikalije su one koje mogu napraviti veliki udes ili veliku štetu zahvaljujući svojim toksicnim, ekotoksicnim ili fizickim osobinama, sumporna tu ne spada.  Koga zanima mogu da pisem o tome, ali ako izrazis zabrinutost zato sto se dodatnih 17 cisterni sumporne kiseline vozi prugama srbije zbog loseg stanja pruga, a istovremeno ne izrazis zabrinutost za mnogo veceg broja cisterni koje dnevno prolaze sa amonijakom hlorom ili tecnim naftnim gasom ili si epska neznalica ili si zlonameran. Verujem da kao ni savo iz preambule nemaju interes da takve stvari pricaju sto bi se reklo izazivaju paniku.  Udesi sa seveso hemikalijama imaju mnogo stetnije posledice od udesa sa hemikalijama koje nisu klsaifikovane kao seveso.

 

Kraj uvoda sad ide literalni deo, sto bi se reklo cista nauka.

Sumporna kiselina se vozi hladna, pricalo se da se vozi topla, nije tacno. Sumporna kiselina se inace zimi razblazuje sa 98 na 93% da  ne bi kristalisala sto kaze obican narod ukrtila jer joj je temperatura topljenja tj ocvrscavanja 10 stepeni (one 98%)  Te pre ume da očvrsne nego da ispari. Ne postoje ni prostorije u kojima se greje kiselina kako rece profesorka petrovic (zamisli jbt prostoriju gde se greje milion litara u bocama lol) a i da postoji, ne bi bilo ljudi unutra.

Dakle kiselina dodje, parkira se kompozicija na sporedni kolosek i odatle u zatvorenom sistemu pretace u medjufazne rezervoare, pa odatle u skladišne rezervoare, ceo taj put sumporna kiselina nije videla niti vazduh niti ljude, videla je jedino sušače otpadnog gasa, ko hoće može gugla o tome.

Sad kad je kiselina stigla u skladišne rezervoare, vreme je da se upotrebi u procesu, e sad tu opet zatvorenim sistemom, cevovodima ta kiselina ide ka 4 reaktora u kojima se rastvara ruda, i pazi sad, u reaktorima se vec nalaze ruda i topla voda pa se sumporna kiselina dodaje u kolicini da odrzava taj mix vode i rude i svega na pH3, znaci imate pehametar koji meri pH, kad pH poraste PID regulacija otvara ventil dodaje jos kiseline, pH padne, PID regulacija zatvori ventil, relativno je jednostavno samo na hemijskom fakultetu ne postoje predmeti kao merenje i upravljanje procesnim sistemima, ili projektovanje hemijskih reaktora ili projektovanje procesa i tako jos tridesetak puta. Sad procitajte jos jednom gornji tekst kako se regulise kolicina kiseline, i sta je napisala renomirana profesorka (“Kada se radi ekstrakcija, koristi se ogromna količina rudne stene, koja u sebi sadrži litijum, ali ne uvek u istoj količini. Pitanje je kolike količine sumporne kiseline je potrebno”).

Dalje, kako je proces nedovoljno egzoterman, a to radi zbog toga sto sumporna kiselina na pH3 nije oksidaciono sredstvo, potrebna energija tj toplota se dodaje ubacivanjem vodene pare umesto vode u sistem, pa onda kiseline da zakiseli i tako u krug dok se ono što se želelo da se rastvori ne rastvori. A ventili samo cakću.

 

Sad, cilj ovakvog rastvaranja je da se rastvori sto vise bora i litijuma, a da se sto manje rastvori onoga sto ne treba, ali to cemo sad da preskocimo, uglavnom na kraju imate suspenziju (rastvor cvrste nerastvorne supstance u tecnosti). Tu tecnost RT zove maticni rastvor i u njemu su rastvoreni bor i litijum. Rastvor je trenutno kiseo sto obezbedjuje kako oni kazu 99% rastvorenog litijuma, i u njemu čvrste čestice tj one koje se nisu rastvorile predstavljaju uglavnom nerastvorni silikati. I sad da bi se te cestice izdvojile iz rastvora suspenzija krupnih čestica prolazi kroz petostepeni hidrociklon sa međusobnom recirkulacijom u suprotnostrujnoj konfiguraciji gde se tok sa vrha prvog hidrociklona vraća kao tečna faza u proces rastvaranja dok se grubi ostatak nakon poslednjeg stepena odvodnjavanja upućuje ka postrojenju za sušenje, dok se fine čestice ukljanjaju trostepenom filtaracijom u filter presama, i to je dosta jednostavno razumeti i zamisliti ako ste odslusali osnove operacije i  opreme 1,2 i 3 na cetvrtoj godini tehnolosog fakulteta.

 

Sad kad je maticni rastvor aka kiseli rastvor koji sadrzi litijum natrijum bor i nečistoće i sve u obliku sulfata isfiltrisan od nerastvornih čestica ide na (doovde nikad nismo stigli bokte) postrojenje za kristalizaciju borne kiseline gde se suspenzija neverovatnom hemisjko tehnoloskom magijom deli na dva toka jedan bogat bornom kiselinom drugo glauberovom solju, te se tu nekako kristalise borna kiselina u rezervoare predvidjene za nju, a malo dalje i natrijum sulfat iz glauberove soli.

Dalje matični rastvor (sada uglavnom litijum i natrijum sulfat) ide na postrojenje za uklanjanje nečistoća i to ide tako što se u rastvor uroka kreč da se podigne pH i tako stalože nečistoće, i ode kiselost za koju ste mislili da će da završi na deponiji u vraga. Msm malo je to komplikovanije, prečišćavanje ide u nizu od 4 reaktora u kome je u prvom kreč u poslednjem aktivni ugalj i bla bla, uglavnom na kraju odatle matični rastvor ide na postrojenje za kristalizaciju litijum karbonata.

Sad ovde opet idu neke munje i gromovi od hemijske tehnologije sa tri konitunalana reaktora, predgrevanjem, zakiseljavanje, bikarbonacijom rokaj natrijum karbonat u višku višku višku… itd, nebitno, na kraju se ugušćuju u izbistrivaču, pa na centrifugu da se osuši pa onda najbitnije  pazi sad ispiraju se vodom sa reverzne osmoze da bi bile batery grade, sad ako reverzna osmoza ne postoji kao sto rece profesor stevanovic ovde ce biti bas problem.    

Na kraju ona tecnost koja ostaje, e u nju opet roknu sumpornu kiselinu da bi se konvertovali zaostali karbonati u sulfate i onda rezultujuca tecna faza cija je pH6 se koristi za resuspendovanje kristala gauberove soli.

 

Eto nije bilo komlikovano, pozdravite profesore i akademike. Na etickom odboru ih pozdravite.  

Kratko - Ratko

 

 

Preambula

Danas je grupa javnih ličnosti, među kojima su i univerzitetski profesori, optužila "deo akademske javnosti" da brani, kako su naveli "neoustaška istupanja" novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića i da je time "osramotila samu ideju Univerziteta" Potpisnik toga je i dr Ratko Ristic nekadašnka perjanica zeleno leve agende, naknadni kandidat dveri i zavetnika za gradonačelnika, a trenutni sledbenik reda zmajeva iz Milana ili kako se to već zove.

Kako je ta izjava (stara godinu dana) u potunosti izvučena iz konteksta i od nje napravljen predizborni politički sukob sa jasnom namerom deljenja opozicije, tj režimski spremljena, jasno je da javnu podršku isceniranom progonu rade samo režimski ljudi, rešio sam malo to da analiziram.

 

Kratko – Ratko

Ratko Ristić je došao u žižu javnosti javnom borbom protiv mini hidro elektrana (iako je kao član tehničkih komisija ministarstva ekologije za odobravanje istih odobrio izgradnju ko zna koliko MHE), kao i kao veliki zagovornik pošumljavanja (iako se po društvenim mrežama tvrdi da njegov pečat stoji iza hektarskih seča na Fruškoj Gori).

Ipak najveću slavu je stekao na antilitijumskoj agendi o čemu je pisao nedavno u Ninu, i ovo je kratka analiza toga

Ovaj novi što bi narod rekao „režimski NIN“ je objavio serijal tekstova o kopanju jadarita, iliti litijumu u Jadru, što bi NIN rekao -  da se čuje i druga strana, ili što bi opet narod rekao, sad vučić svoju agendu sprovodi da se kopa litijum. Uglavnom od ukupno 6 objavljenih tekstova, jedan je moj, a ostalih 5 je gle čuda od autora koji su isključivo protiv projekta Jadar sa manje više istom argumentacijom koja bi plastično izgledala ovako:

Nisam stručnjak, nikad nisam napisao stručni rad na temu litijuma i rudarstva ali Jadar ce biti pakao nema veze sto rudari i geolozi (mašinci, gradjevinci i tehnolozi) pričaju oni su plaćenici”

Argumentaciju o emisijama iz procesa, tehnologiji, rudarstvu pa posledičnom uticaju tih emisija su u svom stručnom mišljenju iznosili akademik vukosavić (elektrotehnika – robotika), dr ratko ristic (sumarstvo – bujicni vodotokovi), Dr Imre Krizanic (biologija – vodozemci, populacioni sistemi zelenih žaba)

Na stranu što akademske titule ni na koji način ih ne kvalifikuju niti za analizu uticaja niti za procenu rizika od udesa, niti imaju formalno i zakonsko obrazovanje da se time bave, zašto ne bi pogledali šta rudarska i geološka (mašinska, građevinska i tehnološka) struka ima da kaže.

Da tekst ne bi bio predugacak, preskocicu njihov ekspertski deo koji se tice ekonomije, natrijum jonskih baterija, žalfije i tetreba u Nevadi i ostalog što nema veze sa uticajem na životnu sredinu i život i zdravlje ljudi u zoni uticaja projekta Jadar.

Akademik Vukasovic iza naslova Mala dobit na kratak rok u zamenu za veliku i trajnu štetu navodi:

Proizvodnja litijum-karbonata preradom rude emituje značajne količine CO2

I to je sve što se tiče ekološke štete što navodi.

 Kako CO2 nije klasifikovan kao polutant, reklo bi se da je projekat sudeci po njegovim saznanjima bezbedan

 

Dr Križanić za razliku ne tvrdi ni to već spominje da, ako se kiselina kontinualno prosipa u reku, ili ako prestane sa radom prečišćavanje vode pa se sva voda ispušta u reku neprečišćena, voz zgazi guštera (lik je ladno dao preporuku da se vozi kamionima a ne vozom, lol, kad saberete otprilike imput i output, to je negde milion tona godisnje, i on kaze bolje kamion nego voz, pa to je zaista neverovatno),  itd te onda je najbolje da fabrika ne radi. Taj pristup pokazuje jedno epsko nerazumevanje upravljanjem tehnološkim procesima kao i procesnim rizicima, te nemam vremena da gubim na gluposti.

 

Sad za razliku od njih dvojice Dr Ristic, bivši dekan šumarskog fakulteta, bivsi član UO nuklearnog instituta vinča, sada prorektor u neakademski izabranom rektoratu BU, što bi prost narod rekao u sns rektoratu, i ujedno bivši kandidat dveri i zavetnika za gradonačelnika, a sadašnji član grupe šoping u Milanu je ok, vanzemaljci su tu, tzv grupacija “alu folija glavu čuva”, (čovek ima vise transfera nego stručnih radova iz teme litijum, rudarstvo, hemija etc…) kao neformalno krunisani mag gradjanske eko borbe (ljudi, kako nam je desničar teoretičar zavere dospeo na tu poziciju, pitate li se, ali nebitno) je u svojim uradcima sto bi hrvati rekli za domaće zadatke, a deluje kao da je na zadatku, dal sad domacem je drugo pitanje, napisao tone i tone epskih gluposti, koje su nista drugo nego svesno i namerno laganje, tj niko ne moze biti toliko neznalica:

1 Litijum ce se vaditi upumpavanje velikih kolicina vode u podzemni rudnik (i onda to kao gejzir pada na livadu

(voda se ne upumpava u rudnik, niti išta slično, rudnik je klasičan podzemni kop)

2 Onda ta padnuta ruda (follen ore with big boobies) se poškropljuje sa hiljadama tona koncentrovane sumporne na 250 stepeni, tako preko livade (ne znam sta ovde biva sa padnutom rudom, to nije razjasnio)

Ovako nešto je na nivou tehnički gotovo neizvodljivo, ali je nevezano od toga toliko besmisleno da gore oči od čitanja toga, navešću samo jednu činjenicu – ako je jadarit rastvoran u sumpornoj kiselini, a jeste, i ako imate jadarit rasut po livadi (onaj gejzir iz tačke 1, jao kad bi neko ovo mogao da nacrta sve – kako ratko zamišlja proces), onda će sumporna kiselina rastvarati jadarit sa livade i oba zajedno završavati ispod zemlje, i ode jadarit, pa stvarno epska zamisao)

3 I onda ta kiselina prodje kroz padnutu rudu, zemlju, podzemne vode, povrsinske vode, jednu reku drugu reku treću reku, fabriku za prečišćavanje vode i završi na vašoj slavini, baš vašoj, slavini gradjanskog krugodvojkaša. (lol)

I sad ja ne znam dal treba da se bavim svakom pojedinom izjavom ili je ovo dosta uz nesporni kredibilitet zavetnika i nestora da kazete sebi, jbt al me ovaj pravi na magarca vec par godina.

 

 

 

Sve što ste želeli da znate o sumpornoj kiselini

 

Jednom sam napisao:

„Danas ce vam reći da će sumporna kiselina pržiti u krugu od 10km ali da radnici u fabrici imaju pravo da budu sprženi za platu, sutra ce menjati teoriju evolucije u knjigama za biologiju. Nemate prava da ćutite na laži i gluposti samo zato što vam u tom trenutku to zanimljivo“

I ovo je tekst o tome. Tekst nije o tome da li treba kopati litijum ili ne, nije ni tema da li bilo šta treba kopati ili ne, niti je tema kolika je rudna renta i da li su kolonizatori dosli da uzmu naše blago.

Tema je da prema tvrdnjama protivnika eksploatacije litijujuma, kopanje i/ili prerada litijuma nesto najgore sto moze da se desi, značajno gore od osiromašenog uranijuma koji je opet značajno opasniji od svega ostalog, tako da u hijerarhiji katastrofa imamo litijum pa osiromaseni uranijum, par mesta prazno pa onda sve ostalo.

To je legitimno pravo, posebno nekoga ko živi u prodručju planirane prenamene prostora.

Dijalog na tu temu treba voditi svakako sa posebnom pažnjom na uticaj na lokalnu zajednicu, ali takođe i sa druge strane i u okviru stručne inženjerske zajednice, kompetentne za datu tematiku.

Prevedeno, kod složene operacije srca bolje je organizovati konzilijum kardiologa nego biologa. Pa analogno to možemo primeniti i na ostale struke i poslove.

(sad ovde ide podtekst da su rudari (i gradjevinci i mašinci) (pot)plaćeni za to a šumari nisu pa su šumari relevantni, ali meni zaista i dalje ne dolazi u glavu zasto bi neko plaćao nekog šumara da ima stručno mišljenje o rudarskom projektu, tj kako može ikako biti relevantniji na temu od onog biologa za operaciju srca, ali to možemo nekom drugom prilikom)

Uprošćeno, zakonska procedura kako kod nas tako i u EU podrazumeva odredjene korake pri odobravanju nekog projekta.

Prvi korak je da li taj projekat ima neprihvatljiv uticaj na životnu sredinu u fazi normalnog rada (EIA) ili neprihvatljiv rizik u slučaju udesa (DIA). Prevedeno, ako nesto zagadjuje ili je štetno to se ne sme raditi, tj ako ima negativni uticaj na životnu sredinu ili neprihvatljive posledice udesa, taj projekat nikad ne dobije zeleno svetlo da bi mogao preci u sledeću fazu, tako da, dovoljno je pokazati da nešto zagadjuje ili može zagaditi i stvar je rešena, zapravo je dosta jednostavno.

Tek kada se dokaže da je TEORETSKI projekat bezbedan po životnu sredinu ima smisla uopšte razmatrati uticaj na lokalnu zajednicu (SIA) i tehnoekonomsku analizu.

Bez ili sa uvidom u projekat i analizu uticaja, jedan deo akademske zajednice je izašao u javnost sa tvrdnjama da predložena tehnologija prerade predstavlja neprihvatljiv rizik za život, zdravlje i životnu sredinu.

 Neprihvatljiv rizik bi značilo da projekat ne može ići u dalju realizaciju, pa samim tim vredi alanizrati scenarija koja nam je predočio taj deo akademske zajednice

 

Prvo je (po zlu) čuvena sumporna kiselina, i gde se meni nameće pitanje, ako je ona toliko opasna itd moraju li se izmišljati podaci o njenom načinu korišćenja ili o njenim potencijalnim štetnim efektima.

Svoje stručno mišljenje  iznela  je dr Dragana Đorđević, naučna saradnica sa IHTM u intervjuu za Balkan Green Energy News, objavljenom 9. 12. 2020. Na osnovu tog mišljenja pokrenuta je i peticija „Rio Tinto – Marš sa Drine“.

 

“Pare agresivnih kiselina koje će se koristiti za ekstrakciju litijuma i njegovo prevođenje u litijum karbonat (Li2CO3) će otparavati u atmosferu i nagrizati zeleni pokrivač, a takođe i pluća i kožu ljudi i životinja. Domet uticaja na zagađenje vazduha može biti i više desetina kilometara, u zavisnosti od pravca i brzine vetra kojim će se opasne materije raznositi putem atmosfere.“

 

Peticiju je potpisalo više stotina hiljada ljudi, svakako verujući kompetencijama pomenute naučne saradnice, kao i nekoliko profesorki sa Biološkog fakulteta I dekan šumarskog fakulteta koji su ovu peticiju u javnosti promovisale. Šta zapravo piše u tom stručnom mišljenju?

U intrevjuu se kao kritični delovi procesa prerade, navode tretiranje koncentrovanom sumpornom kiselinom na temperaturi od 250 stepeni, korišćenje fluorovodonične kiseline, flotacijsko jalovište, kao i da će u Jadar biti ispuštane netretirane vode.

Pregledom video zapisa sa skupa u SANU, kao i procesne šeme sa sajta rio tinta, primećujem da proizvodni proces podrazumeva tretiranje razblaženom sumpornom kiselinom na 90 °C (dakle ne koncentrovanom na 250°C), ne predviđa korišćenje fluorovodonične kiseline i takođe ne predviđa flotaciju, pa samim tim ni flotacijsko jalovište. Takodje proces predviđa višestepenu preradu otpadnih voda.

Ali da se vratimo na sumpornu:

Proces predstavljen od strane RT	Proces prezentiran u javnosti od dela akademske zajednice
90 stepeni	250 stepeni
Razblažena kiselina sa održavanjem kiselosti procesnog rastvora na pH 3	Koncentrovana
Zatvoreni sud, sa vlaznim skruberima za preciscavanje otpadnog gasa	(Koncentrovana) sumporna kiselina ce se raspršivati preko izdrobljene rude (sve to na 250 stepeni) pa će njenja isparenja vazduhom raznositi I pržiti ljude biljke I životinje

 

Iz nekog meni nejasnog razloga, u javnosti se stalno prezentovala, ova druga (netačna) tehnologija, pa čak I nakon što je na skupštinskom odboru za životnu sredinu održanom u Loznici 25.11.2022.  Dr Đorđević objasnila skupštinskom odboru da je (iz kog god razloga) koristila pogrešne podatke i prezentovala ih u javnost, te je priča o sumpornim kišama i kiselim rekama zauvek ostala medju nama.

Sad želim, preambule radi, (Nemate prava da ćutite na laži i gluposti samo zato što vam u tom trenutku to zanimljivo) da kažem svoje mišljenje o tome zadržavajući se samo na stručni aspekt

Ideja da se livada sa usitnjenom rudom poškropava sa koncentrovanom sumpornom kiselinom nije tehnički izvodljiva zbog nekoliko bazičnih principa termodinamike kao i gubitaka kod prenosa toplote, ukratko. Na stranu što bi vam tako sveže iskopani litijum rastvorio u toj sumpornoj i otišao nazad u zemlju, doduše malo pliće nego odakle je kopan, ali svejedno.

E sad, tehnički možete zagrejati sumpornu na 250 stepeni, i napraviti neku prskalicu kao onu na Adi npr, i ako ne znam cemu bi to sluzilo, i to da uradite necete dostići radijus od 10 km zbog napona pare te iste sumporne kao i oksidativnih svojstava.

Sumporna kiselina prvo nije toksična, klasifikovana je (u zavisnosti od koncentracije) kao korozivna pa su manjim koncentracija iritativna, imate to u pravilniku o spisku klasifikovanih supstanci ("Sl. glasnik RS", br. 41/2023), evo slika da se ne mučite. Takodje koncentrovana sumporna kiselina jeste oksidativno sredstvo, ali razblazena nije, to bi bio neki minimum znanja iz srednje škole, samim tim reakcije u rastvoru nece biti reakcije oksidoredukcije, vec reakcije jonoizmene.

 

Da napomenem da je meni nestvarno šta se na tu temu delilo  društvenim mrežama, o pušljivoj kiselini, isparenjima, zagađenju makiša… Toliko nepoznavanje tehničkih karakteristika procesa, karakteristika sumporne kiselne, faznog dijagrama sumporne kiseline je ok za slučajnog prolaznika ali je ozbiljna katastrofa za beogradski univerzitet, nevezano od bazičnog nepoznavanja da se u industrijskim procesima koristi iskljucivo tzv kontaktna tj tehnička sumporna kiselina sto je znanje iz srednje hemijske škole.

Ono što je dodatno interesantno, a da se proces vodi na 250 stepeni, i da se prska po livadi umesto da se radi u zatvorenom sudu i da je sumporna kiselina lako isparljiva supstanca kao što nije, opet prema teoriji razblaženja gasova difuzijom, da bi koncentracija gasa sa karakteristikama korozivan/nagrizajući/iritativan na daljini od 10 km imala neki uticaj, to znači da bi u krugu samog postrojenja takva materija spržila sve oko sebe, ne ostavljajući tragove života. Iako možda verujete da bi neko ovo dopustio, mislim da bi Rio Tinto u tom slučaju bio prinuđen da za svaku smenu traži nove ljude.

Tako da pored nepostojećeg scenarije imamo i nemoguće emisije, tj sve ovo je najblaže rečeno – netačno.

 Da bi ovo proverili imate jako dobre softvere odobrene od EPA, neki su cak i besplatni kao ALOHA npr. Kod proracuna udesa kod postrojenja gde je scenario sa toksičnim ili korozivnim gasovima proračun iz ALOHA se prihvata i kod sektora za vanredne situacije i kod ministarstva ekologije za SEVESO postrojenja.

Umesto zaključka:

Sumporna kiselina nije SEVESO hemikalija, nije lako isparljiva supstanca i razblazena nema oksidativna svojstva.

Kad proracunavate udes sa sumpornom kiselinom (pukne skladišni rezervoar sa PUUUNO koncentrovane sumporne kiseline), ne računate isparenja od te količine kiseline jer to ne predstavlja rizik, nego računate (u zavisnosti od odnosa visine i prečnika rezervoara kao i oblika i dubine tankvane) koliko ce plavni talas koji prelije tankvanu (tankvana ima zapreminu najveceg rezervoara i moze primiti kompletnu kolicinu kod curenja, ali kod pucanja postoji potencijalni talas koji preplavi ivicu tankvane) koliko daleko ce taj talas da dobaci da prvi sledeci objekat bude na bezbednoj razdaljini jer moze (koncentrovana) kiselina usled oksidativnih svojstava da ga zapali.

Ipak zaključak:

Ukoliko vas je strah da će nas sumporna potrovati od isparenja ili izlivanja u vodotokove, taj strah vam je neosnovan.

Ukoliko vam je nada da će zbog korišćenja sumporne kiseline u procesu, analiza uticaja na životnu sredinu biti odbijena, ta nada vam je neosnovana.