Preambula
Danas je grupa javnih ličnosti, među
kojima su i univerzitetski profesori, optužila "deo akademske
javnosti" da brani, kako su naveli "neoustaška istupanja"
novinara i profesora Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dinka Gruhonjića i da
je time "osramotila samu ideju Univerziteta" Potpisnik toga je i
dr Ratko Ristic nekadašnka perjanica zeleno leve agende, naknadni kandidat
dveri i zavetnika za gradonačelnika, a trenutni sledbenik reda zmajeva iz
Milana ili kako se to već zove.
Kako je ta izjava (stara godinu dana) u
potunosti izvučena iz konteksta i od nje napravljen predizborni politički sukob
sa jasnom namerom deljenja opozicije, tj režimski spremljena, jasno je da javnu
podršku isceniranom progonu rade samo režimski ljudi, rešio sam malo to da
analiziram.
Kratko – Ratko
Ratko Ristić je došao u žižu javnosti
javnom borbom protiv mini hidro elektrana (iako je kao član tehničkih komisija
ministarstva ekologije za odobravanje istih odobrio izgradnju ko zna koliko MHE),
kao i kao veliki zagovornik pošumljavanja (iako se po društvenim mrežama tvrdi
da njegov pečat stoji iza hektarskih seča na Fruškoj Gori).
Ipak najveću slavu je stekao na
antilitijumskoj agendi o čemu je pisao nedavno u Ninu, i ovo je kratka analiza toga
Ovaj novi što bi narod rekao „režimski NIN“
je objavio serijal tekstova o kopanju jadarita, iliti litijumu u Jadru, što bi NIN
rekao - da se čuje i druga strana, ili
što bi opet narod rekao, sad vučić svoju agendu sprovodi da se kopa
litijum. Uglavnom od ukupno 6 objavljenih tekstova, jedan je moj, a ostalih 5
je gle čuda od autora koji su isključivo protiv projekta Jadar sa manje više
istom argumentacijom koja bi plastično izgledala ovako:
Nisam stručnjak, nikad nisam
napisao stručni rad na temu litijuma i rudarstva ali Jadar ce biti pakao nema
veze sto rudari i geolozi (mašinci, gradjevinci i tehnolozi) pričaju oni su plaćenici”
Argumentaciju o emisijama iz
procesa, tehnologiji, rudarstvu pa posledičnom uticaju tih emisija su u svom
stručnom mišljenju iznosili akademik vukosavić (elektrotehnika – robotika), dr
ratko ristic (sumarstvo – bujicni vodotokovi), Dr Imre Krizanic (biologija –
vodozemci, populacioni sistemi zelenih žaba)
Na stranu što akademske titule ni
na koji način ih ne kvalifikuju niti za analizu uticaja niti za procenu rizika
od udesa, niti imaju formalno i zakonsko obrazovanje da se time bave, zašto ne
bi pogledali šta rudarska i geološka (mašinska, građevinska i tehnološka) struka
ima da kaže.
Da tekst ne bi bio predugacak,
preskocicu njihov ekspertski deo koji se tice ekonomije, natrijum jonskih
baterija, žalfije i tetreba u Nevadi i ostalog što nema veze sa uticajem na
životnu sredinu i život i zdravlje ljudi u zoni uticaja projekta Jadar.
Proizvodnja litijum-karbonata
preradom rude emituje značajne količine CO2
I to je sve što se tiče ekološke
štete što navodi.
Kako CO2 nije klasifikovan kao polutant, reklo
bi se da je projekat sudeci po njegovim saznanjima bezbedan
Dr Križanić za razliku ne tvrdi
ni to već spominje da, ako se kiselina kontinualno prosipa u reku, ili ako
prestane sa radom prečišćavanje vode pa se sva voda ispušta u reku neprečišćena,
voz zgazi guštera (lik je ladno dao preporuku da se vozi kamionima a ne vozom,
lol, kad saberete otprilike imput i output, to je negde milion tona godisnje, i
on kaze bolje kamion nego voz, pa to je zaista neverovatno), itd te onda je najbolje da fabrika ne radi. Taj
pristup pokazuje jedno epsko nerazumevanje upravljanjem tehnološkim procesima
kao i procesnim rizicima, te nemam vremena da gubim na gluposti.
Sad za razliku od njih dvojice Dr
Ristic, bivši dekan šumarskog fakulteta, bivsi član UO nuklearnog instituta vinča,
sada prorektor u neakademski izabranom rektoratu BU, što bi prost narod rekao u
sns rektoratu, i ujedno bivši kandidat dveri i zavetnika za gradonačelnika, a
sadašnji član grupe šoping u Milanu je ok, vanzemaljci su tu, tzv grupacija “alu
folija glavu čuva”, (čovek ima vise transfera nego stručnih radova iz teme
litijum, rudarstvo, hemija etc…) kao neformalno krunisani mag gradjanske eko
borbe (ljudi, kako nam je desničar teoretičar zavere dospeo na tu poziciju,
pitate li se, ali nebitno) je u svojim uradcima sto bi hrvati rekli za domaće
zadatke, a deluje kao da je na zadatku, dal sad domacem je drugo pitanje,
napisao tone i tone epskih gluposti, koje su nista drugo nego svesno i namerno
laganje, tj niko ne moze biti toliko neznalica:
1 Litijum ce se vaditi
upumpavanje velikih kolicina vode u podzemni rudnik (i onda to kao gejzir pada
na livadu
(voda se ne upumpava u rudnik, niti
išta slično, rudnik je klasičan podzemni kop)
2 Onda ta padnuta ruda (follen
ore with big boobies) se poškropljuje sa hiljadama tona koncentrovane sumporne
na 250 stepeni, tako preko livade (ne znam sta ovde biva sa padnutom rudom, to
nije razjasnio)
Ovako nešto je na nivou tehnički
gotovo neizvodljivo, ali je nevezano od toga toliko besmisleno da gore oči od
čitanja toga, navešću samo jednu činjenicu – ako je jadarit rastvoran u
sumpornoj kiselini, a jeste, i ako imate jadarit rasut po livadi (onaj gejzir
iz tačke 1, jao kad bi neko ovo mogao da nacrta sve – kako ratko zamišlja
proces), onda će sumporna kiselina rastvarati jadarit sa livade i oba zajedno
završavati ispod zemlje, i ode jadarit, pa stvarno epska zamisao)
3 I onda ta kiselina prodje kroz
padnutu rudu, zemlju, podzemne vode, povrsinske vode, jednu reku drugu reku treću
reku, fabriku za prečišćavanje vode i završi na vašoj slavini, baš vašoj,
slavini gradjanskog krugodvojkaša. (lol)
I sad ja ne znam dal treba da se
bavim svakom pojedinom izjavom ili je ovo dosta uz nesporni kredibilitet
zavetnika i nestora da kazete sebi, jbt al me ovaj pravi na magarca vec par
godina.
