Moj sukob sa antilijumasima je
dosao davne 2021 kad sam procitao nebulozne tvrdnje iz peticije i pitao savoa
koja ti je budala ovo pisala, a on odgovorio da nije on budala vec dragana, a
da on kao kognitivno deficitarna osoba, nesposobna da procesuira činjenice, sumanuto deli
to što je činjenično netačno, ulažući sopstvene novce bez ikakvog interesa i
uglavnom koristeći preostale dane prošlogodišnjeg odmora da bude non stop na
ulici, a sve to vreme primajući platu u državnom institutu dok sam ja jelte
plaćenik.
Ta tvrdnja mi je malo zaigrala po onom
jednom preostalom živcu i sve ostalo je istorija.
E sad svako malo se pojavi novi heroj
otpora biran iz dela doktora nauka spremnih da dokažu da ih ništa nije sramota.
I sad naravno spomenuću ih opet random manje više sve, al inicijator je dr
zorica petrovic, univerzitetska profesorka u penziji, koja je u jednom spektakularnom
gostovanju postigla novi standard u nemanju pojma o tehnologiji i tehnološkim
procesima, a zatim i u nemanju sramote kad je krenula da se vadi iz toga.
U tekstu za n1 Koliko je
sumporna kiselina opasna: „Proces izdvajanja litijuma iz jadarita potpuna
nepoznanica“ rekla je
„Kada je reč o rudarenju litijuma,
problematična je ta metoda izolovanja litijuma iz te kompleksne smeše jadarita.
Za to je potrebna velika količina sumporne kiseline. Kada se radi ekstrakcija,
koristi se ogromna količina rudne stene, koja u sebi sadrži litijum, ali ne
uvek u istoj količini. Pitanje je kolike količine sumporne kiseline je
potrebno. U nekim situacijama će ostajati veliki višak te kiseline. Na kraju
krajeva, ta kiselina neće reagovati samo sa litijumom, već i sa mnogim
mineralima i metalima u zemlji, sa gvožđem, aluminijumom… Daće i druge nus
pojave koje će se naći na deponiji i posle toga se može desiti mnogo štošta“,
„Pitanje je kako će je
neutralisati. Ali, verujem da će se na tim jalovištima naći sulfati, a usled
padavina i poplava može da se formira sumporna kiselina, zbog takozvane
hidrolize. Pa sumporni oksidi mogu da odu u atmosferu i onda može da dođe do
dodatnih problema“
Sad bih ovde trebao da dodam –
probajte da stavite gips u vodu, ili vodu u gips svejedno, ako uspete da
dobijete sumpronu kiselinu verovatne ćete iste godine dobiti i nobelovu nagradu
za hidrolizu, neverovatna je sramota pricati takve gluposti, jedno je da ne
znas tehnologiju, al osnove opšte hemije bi trebalo znati.
U drugom tekstu: Prof. Petrović odgovorila Rio Tintu: Za novac se
može svašta i uraditi i napisati, ali istina je samo jedna kaže:
„Samo sam izrazila sumnju da se
može pojaviti višak neizreagovane kiseline u pogonu prerade rude.”
Pored toga što laže, a mene
nervira kad ljudi lažu, ovde se vidi jedno epsko neznanje, potpuno
neshvatljivo. Ova recenica “Kada se radi ekstrakcija, koristi se ogromna
količina rudne stene, koja u sebi sadrži litijum, ali ne uvek u istoj količini.
Pitanje je kolike količine sumporne kiseline je potrebno” sublimira svo
neznanje koje isplivava kroz ceo intervju. I sad da ne bih objasnjavao jednu
recenicu, ide podugačak tekst iz koga će se nadam se razumeti zašto profesora
petrovic i profesor hidrogeolog stevanovic koji su u penziji, profesor ristic i
krizmanic i naucna savetnica djordjevic koji nisu u penziji, ali imaju vremena
kao da su u penziji, Akademici N kostic i vukosavic koji su akademici izgovaraju
epske gluposti.
Sada kreće zaplet, dugo ste
čekali, počinjem:
Da bi počeli da dobijemo taj
litijum treba nam sumporna kiselina i kao sto bi rekao prof hidrologeologije,
strucnjak za transport opasnih materija i seveso, salim se nije strucnjak za
ovo, covek je hidrogeolog, ocigledno i ne zna sta znaci seveso hemikalija, ali
to mu nije smetalo da svoju zabrinust iskaže gotovo isključivo u tom delu, al
dobro kaže se čovek se boji onoga što ne razume,
to vam je deco 17 cisterni sumporne dnevno, znate li vi sta je 17 cisterni….
Sumporna kiselina se proizvodi u
Boru tako sto se disumporna još poznata kao pirosumporna kiselina razblažuje sa
vodom, sad vi zamislite koliko je tek ta kiselina opasna kada, da bi dobili
tonu koncentrovane sumporne treba na 900
kg pirosumporne dodate jos ugrubo 100 kila vode, pakao kontaktnog postupka, al
dobro, Bor žrtvovana zona, ko ih šiša, natovarili smo cisternu i ona kreće ka
jadru, sa istoka na zapad, takoreći zaplet.
Ono što je ovde važno znati da je
granica projekta rio tinta, u pravnom i svakom drugom smislu pretakalište
sumporne kiseline unutur kompleksa jadar. Dotle odgovornost za prevoz sumporne
pa i svih drugih opasnih materija, je na prevozniku i na infrastrukturi
zeleznica srbije.
Druga bitna stvar koju je vazno
znati a da ne pišem na devet strana, sumporna kiselina nije seveso hemikalija,
seveso hemikalije su one koje mogu napraviti veliki udes ili veliku štetu
zahvaljujući svojim toksicnim, ekotoksicnim ili fizickim osobinama, sumporna tu
ne spada. Koga zanima mogu da pisem o
tome, ali ako izrazis zabrinutost zato sto se dodatnih 17 cisterni sumporne
kiseline vozi prugama srbije zbog loseg stanja pruga, a istovremeno ne izrazis
zabrinutost za mnogo veceg broja cisterni koje dnevno prolaze sa amonijakom
hlorom ili tecnim naftnim gasom ili si epska neznalica ili si zlonameran. Verujem
da kao ni savo iz preambule nemaju interes da takve stvari pricaju sto bi se
reklo izazivaju paniku. Udesi sa seveso
hemikalijama imaju mnogo stetnije posledice od udesa sa hemikalijama koje nisu
klsaifikovane kao seveso.
Kraj uvoda sad ide literalni deo,
sto bi se reklo cista nauka.
Sumporna kiselina se vozi hladna,
pricalo se da se vozi topla, nije tacno. Sumporna kiselina se inace zimi
razblazuje sa 98 na 93% da ne bi
kristalisala sto kaze obican narod ukrtila jer joj je temperatura topljenja tj
ocvrscavanja 10 stepeni (one 98%) Te pre
ume da očvrsne nego da ispari. Ne postoje ni prostorije u kojima se greje
kiselina kako rece profesorka petrovic (zamisli jbt prostoriju gde se greje
milion litara u bocama lol) a i da postoji, ne bi bilo ljudi unutra.
Dakle kiselina dodje, parkira se
kompozicija na sporedni kolosek i odatle u zatvorenom sistemu pretace u medjufazne
rezervoare, pa odatle u skladišne rezervoare, ceo taj put sumporna kiselina
nije videla niti vazduh niti ljude, videla je jedino sušače otpadnog gasa, ko
hoće može gugla o tome.
Sad kad je kiselina stigla u
skladišne rezervoare, vreme je da se upotrebi u procesu, e sad tu opet
zatvorenim sistemom, cevovodima ta kiselina ide ka 4 reaktora u kojima se
rastvara ruda, i pazi sad, u reaktorima se vec nalaze ruda i topla voda pa se
sumporna kiselina dodaje u kolicini da odrzava taj mix vode i rude i svega na
pH3, znaci imate pehametar koji meri pH, kad pH poraste PID regulacija otvara
ventil dodaje jos kiseline, pH padne, PID regulacija zatvori ventil, relativno
je jednostavno samo na hemijskom fakultetu ne postoje predmeti kao merenje i
upravljanje procesnim sistemima, ili projektovanje hemijskih reaktora ili
projektovanje procesa i tako jos tridesetak puta. Sad procitajte jos jednom
gornji tekst kako se regulise kolicina kiseline, i sta je napisala renomirana
profesorka (“Kada se radi ekstrakcija, koristi se ogromna količina rudne
stene, koja u sebi sadrži litijum, ali ne uvek u istoj količini. Pitanje je
kolike količine sumporne kiseline je potrebno”).
Dalje, kako je proces nedovoljno
egzoterman, a to radi zbog toga sto sumporna kiselina na pH3 nije oksidaciono
sredstvo, potrebna energija tj toplota se dodaje ubacivanjem vodene pare umesto
vode u sistem, pa onda kiseline da zakiseli i tako u krug dok se ono što se
želelo da se rastvori ne rastvori. A ventili samo cakću.
Sad, cilj ovakvog rastvaranja je
da se rastvori sto vise bora i litijuma, a da se sto manje rastvori onoga sto
ne treba, ali to cemo sad da preskocimo, uglavnom na kraju imate suspenziju
(rastvor cvrste nerastvorne supstance u tecnosti). Tu tecnost RT zove maticni
rastvor i u njemu su rastvoreni bor i litijum. Rastvor je trenutno kiseo sto
obezbedjuje kako oni kazu 99% rastvorenog litijuma, i u njemu čvrste čestice tj
one koje se nisu rastvorile predstavljaju uglavnom nerastvorni silikati. I sad
da bi se te cestice izdvojile iz rastvora suspenzija krupnih čestica prolazi
kroz petostepeni hidrociklon sa međusobnom recirkulacijom u suprotnostrujnoj
konfiguraciji gde se tok sa vrha prvog hidrociklona vraća kao tečna faza u
proces rastvaranja dok se grubi ostatak nakon poslednjeg stepena odvodnjavanja
upućuje ka postrojenju za sušenje, dok se fine čestice ukljanjaju trostepenom
filtaracijom u filter presama, i to je dosta jednostavno razumeti i zamisliti
ako ste odslusali osnove operacije i
opreme 1,2 i 3 na cetvrtoj godini tehnolosog fakulteta.
Sad kad je maticni rastvor aka
kiseli rastvor koji sadrzi litijum natrijum bor i nečistoće i sve u obliku
sulfata isfiltrisan od nerastvornih čestica ide na (doovde nikad nismo stigli
bokte) postrojenje za kristalizaciju borne kiseline gde se suspenzija neverovatnom
hemisjko tehnoloskom magijom deli na dva toka jedan bogat bornom kiselinom
drugo glauberovom solju, te se tu nekako kristalise borna kiselina u rezervoare
predvidjene za nju, a malo dalje i natrijum sulfat iz glauberove soli.
Dalje matični rastvor (sada
uglavnom litijum i natrijum sulfat) ide na postrojenje za uklanjanje nečistoća
i to ide tako što se u rastvor uroka kreč da se podigne pH i tako stalože
nečistoće, i ode kiselost za koju ste mislili da će da završi na deponiji u
vraga. Msm malo je to komplikovanije, prečišćavanje ide u nizu od 4 reaktora u
kome je u prvom kreč u poslednjem aktivni ugalj i bla bla, uglavnom na kraju
odatle matični rastvor ide na postrojenje za kristalizaciju litijum karbonata.
Sad ovde opet idu neke munje i
gromovi od hemijske tehnologije sa tri konitunalana reaktora, predgrevanjem,
zakiseljavanje, bikarbonacijom rokaj natrijum karbonat u višku višku višku… itd,
nebitno, na kraju se ugušćuju u izbistrivaču, pa na centrifugu da se osuši pa
onda najbitnije pazi sad ispiraju se
vodom sa reverzne osmoze da bi bile batery grade, sad ako reverzna osmoza ne
postoji kao sto rece profesor stevanovic ovde ce biti bas problem.
Na kraju ona tecnost koja ostaje,
e u nju opet roknu sumpornu kiselinu da bi se konvertovali zaostali karbonati u
sulfate i onda rezultujuca tecna faza cija je pH6 se koristi za resuspendovanje
kristala gauberove soli.
Eto nije bilo komlikovano,
pozdravite profesore i akademike. Na etickom odboru ih pozdravite.
