Opet o Vladi

Vlada je jedan jako fin momak.

Eto, baš pre neki dan je odlučio da ustaje sat vremena ranije. Da bi mogao više da radi, a i zbog demografsko geografskih prijatnosti koje mu pruža taj svakodnevni uranak.

Vrlo je nežan i pažljiv. Rekao je da će on da vodi računa o babi i dedi, bar do oktobra.

Strog je i pravičan. Sve ključeve od automobila je stavio u svoj pisaći sto, i kad nekom baš treba auto, on mu da ključ. Mama može i sama da uzme ključ, ako joj treba za pijacu.

Vlada je pre neki dan govori pred kućnim savetom i rekao im da moraju da se umivaju u zgradi pre nego što izađu na ulicu. Da ne budu Krimeljivi.

Rekao je i da će da rasproda sve lokale u prizemlju naše zgrade, a pre svega onaj što prodaje mobilne telefone. I trafo stanicu će da izmesti u komšiluk, da nam ne zuji.

Predložio je novu predsednicu kućnog saveta, koju su članovi kućnog saveta radosno prihvatili, budući da je, kao se priča, sa svakim od njih bila u nekoj šemi.

Vlada je rekao da se u našem ulazu više neće skupljati narkomani.

Medju stanarima zgrade širio je ljubav i toleranciju. Jednom prilikom je rekao:

"Poručujem da mi volimo našu zgradu i da verujemo u našu zgradu. I ta ljubav i vera biće nam pogonsko gorivo da našu zgradu menjamo, poboljšavamo i da je učinimo mestom u kojem će vladati optimizam, u kojem će simboli te ljubavi biti potreba stanara da je iskažu, a ne samo propagandni slogan. Želimo da izgradimo pristojnu, tolerantnu i uspešnu zgradu."

I od tada svi ga volu. A ja se nešto mislim: