17. Mart

Doći će i taj dan!

Ako ne ranije Mercedes će baš tog dana početi hiperinvestiranje u Srbiju. Only if dan ranije glasate za budućnost u koju verujete. A ima li boljeg putovanja po budućnosti nego u novoj ošasijenoj mečki. I da bude najbolje od svega Srbi će raditi upgrade šasije da bi ista mogla nositi merecedesov znak. Tu negde oko 17th ako ne i koji dan kasnije, al nikako ranije, pravdi će biti isporučeni svi dileri narkotika, a tradicionalni prijatelji srpskog naroda iz Saudijske nam Arabije uložiće milijarde.

Med i Mleko

Pravdajući predizborni rejting od preko 40% PPV nam je ponudio daleko više od ostalih takmičara. U svojim predizbornim pričama za laku noć ostali obećavaju u skladu sa svojim rejtingom. Poprilično manje. Kao da se stide da ponude više. Ono, kao, mnogo je kume.

Ali sve u svemu takodje Med i Mleko.

Ono što je sigurno je da će grupa gradjana okupljena oko naziva DostaJeBilo-Restart ispuniti svoje obećanje. Kako rekoše, Moler koji za posao uzme svojih 300 evrića ne plaća državi porez, jer on iznosi 120, takođe evrića, što je mnogo. Ako se taj porez smanji na recimo 50 evrića, onda moler neće platiti državi samo 50 evrića.  Što je mnogo manje od 120, a samim tim i mnogo manje sive ekonomije.

E do Sebastijana.

Igraj za Nobela, Drogane!

Budući da se dobitnik zlatnog  palme (Chamaedorea radicalis) unapred znao, što je kasnije i potvrdjeno paljenjem olimpijske baklje u Jagodini, i da je takodje ranije odlučeno da se  u nominicaji za oskara u kategoriji za glavnog glumca i režiju pojavi samo jedan kandidat, čiju smo maestralnu ulogu gledali u kratkometražnom filmu "vlak u feketićkom snegu - one and only", ostala je još samo bitka za Nobela.

Kako protokol i nalaže, ples je otvorio PV Ivica, narodu poznat po aferi kofer sa prethodnih izbora, gde je afera nastala oko toga što je dotični otišao na slavu i izašao posle samo 30 min, što kako znamo nije dovoljno da se iznese pečenje što je bilo dovoljno za aferu, ali to nije tema ove priče.

Elem, 24.12.2013. Predstavnici srpskog i albanskog Kokusa u Kongresu SAD uputili su pismo Nobelovom komitetu u kojem nominuju premijera Srbije Ivicu Dačića, kosovskog premijera Hašima Tačija i visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton za Nobelovu nagradu za mir za 2014. godinu, zbog njihove ključne uloge u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Ostaje nejasno da li su srpski i albanski Kokus ovo uradili sinergijski tj. da li je ovo bilo jedno pismo Nobelovom komitetu, ili su sticajem neverovatnih okolnosti u istom trenutku dva Kokusa poslala dva pisma iste sadržine, i da li je onda srpski Kokus takodje nominovao Tačija, a albanski Dačića. I ko se uopšte setio da nominuje Ketrin Ešton.

Kako god bilo, vest da je Dačić nominovan za Nobelovu nagradu je odjeknula svim srpskim medijima, i podsetila sve učesnike rijalijitija kod Velikog Blata, da stave svoje uloge.

"Pratim" reče predsednik Nikolić. Nisam ja žeđao toliko vreme da Žitorađa uđe u svetske knjige pre Batočine. Izgovori u dahu:

"Kosovo i Metohija nije razrešen problem. To će da potraje. Niko još nije dobio nagradu zato što je počeo da razgovara, već kada je problem rešen"

PV je replicirao u maniru iskusnog skupštinskog retoričara:

"Predsednik Srbije Tomislav Nikolić trebalo je da bude kandidat za Nobelovu nagradu, jer je on predložio razgovor sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem i stajao iza svega toga"

I kocka bi bačena, kako je govorio neki, ne toliko poznat PV, Julije.

Igra za Nobela je počela. 

Svima je bilo jasno da samo jedan može biti "Chosen one". Kokusno nominovani. Iščekivanje prevremenih izbora lebdelo je iznad svih nas. Šal je odneo vragu. Postalo je jasno da se radničkoj klasi ne sme dopustiti da glasa pod pritiskom reforme zakona o radu, i sindikalne vodje (ničim izazvano) se usprotiviše reformama. I gle čuda, moderni reformisti PV i PPV povukoše ručnu. Stop reformama. Igraj za Nobela.

kad spomenuh ručnu, kao što je predložio Miškoviću, ministar gradjevine je kvalitetno povukao ručnu u svom ministarstvu: 

Al ni to nije tema. Raspisaše se pravila igre. Poštena. Ja tebi izbore, ti meni Kerteza. Tu se podiglo malo previše buke. Realno je da je slučaj zastareo. Lepo piše da nas je čovek poplašio u nemačkim markama. A svi znamo da nemačke marke više ne važe. Znači zastarelo.

Ministar privrede (tada već u ostavci) počeo je svoju priču o parazitskom sistemu. Priča naiđe na oduševljenje zaposlenih koji rade, nezaposlenih koji ne rade, penzionera koji primaju il ne primaju penziju, domaćica, dece starije od 15 godina, dece mlađe od 15 godina i svih ostalih nebitnih elemenata našeg društva.

PPV uvide da je igra prešla na next level i odigra adutom: Igraj za Nobela, Drogane! Dotakao je ono najintimnije u nama, našu srž, naše postojanje, naša strahovanja i naša nadanja.

Udari PPV direktno na PV-a. Iz sve snage. Kao mi kutlačom na šerpe.  Šef kabineta + vrh mupa. Droga-ne! I samo se za trenutak učinilo da se PV zateturao od udarca. Jednim divnim lupingom preko svog koalicionog partnera izjavi: "Premijer Ivica Dačić, koji je i ministar unutrašnjih poslova, kao i prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić, koji je zadužen za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, dokazali su da nema zaštićenih, te da partijske knjižice nikoga ko se ogrešio o zakon neće sačuvati". 

Ostade i PV u igri za Nobela, takodje Drogane!

Zakon o (ne)radu

U čemu je toliki problem zakona o radu, da zbog njega padne jedna stabilna vlada, jedna vlada koja diše kao jedna duša, razigrana i lepršava.

U spornoj tački ili tačkama zakon je predviđao da se mogu otpustiti ljudi koji neće da rade, a da se mogu zaposliti ljudi koji hoće da rade. I da poslednji poslodavac ne mora da plati 500 plata nekome ko bi u prevremenu penziju. Tako nam je baram preneo ministar bivši, naknadno ošugani.

Poslodavcima se to činilo dobro, ali ustade radnička klasa i zapreti opštim štrajkovima i to baš negde u vreme planiranja raspisivanja izbora zbog potvrde stabilnosti razigrane i lepršave nam vlade.

Ko tu kome šta dodje ili nije došao je ostalo nejasno. Radnici uz pomoć premudrog PPV-a ostadoše na svojim zagarantovanim pravima  da ne moraju da rade, a da ne mogu da budu otpušteni. Jer kad bi se to promenilo mnogo duhovitih i satiričnih TV emisija bi postale besmislene, a to realno znači gubitak radnih mesta za autore istih.

Najstrašnije je što su ovim potezom svi nezaposleni izgubili poslednju nadu da će moći da konkurišu za bilo koji posao time što imaju neko znanje. Ili volju za radom. Zaposleni su se izborili za svoje pravo da budu zaposleni. Nezaposleni nisu imali sreće ovaj put.

Ja sam poslodavac. Primam mlade i vredne ljude. Preko omladinske. Dok se nešto ne promeni.

Vaistinu BoTa

Retko smo kada toliko srećni kao kad neko vaskrsne. Vaistinu. Pojavio se odjednom, izgledalo je ničim izazvan, ali kao da jeo čuo našu patnju i bol. Kada je izgledalo da nema izlaza i da nam nema spasa, jednostavno se pojavio. On. The BoTa. 

Prestao je sneg, prestali su smetovi. Nadljudske moći PPV-a postale su obesmišljene na 20 stepeni, a Sunce nije sinulo samo od sebe. Pratilo je povratak Kralja.

Gord i Lep. Odmeren i staložen. Umereno duhovit da ne ispadne neozbiljan. Nenametljiv. Izgledalo je da će stajati po strani sve do ključnog trenutka skidanja poslaničkog imuniteta poslaniku za koga se sumnja da nije delao u skladu sa zakonom. A onda je zauzeo stav.

Strog ali pravičan.

I svojim duhovnim bićem, kroz svoje zemaljske sledbenike u Narodnoj Skupštini RS, donese glas većini.

I bi pravda.

Narodna skupština je na dan državnosti radila. Radila je i pekara u mom kraju pa niko nije dizao frku oko toga. Kome sada dati glas? 

SNS - hapsi svoje i za praznike ako se ogreše o zakon. 

DS - nepokolebljiv da je opozicija šta god da je pitanje. 

SPS - propustio sam gde nestadoše kod ovog pitanja, verovatno su konceptualno protiv mogućnosti skidanja imuniteta, bumerang je sprava čudnovata. 

I na kraju NDS (made by BoTa). Kao što rekoh. Strog ali pravičan.

Direktne investicije uz pomoć Kancelarije za prijem kinte

Gledajući na B92 emisiju Odluka 2014 gde su kredibiltet emisiji dali sve sami magovi srpske ekonomije, prvo sam se zapitao koji su naši, a koji su njihovi. A izgleda da su svi naši, tj moji, tj moj do mojega. Pored raznih neslaganja, termin kancelarija je bio prihvatljiv za sve prisutne. Kancelarija za saradnju sa EU, kancelarija za saradnju sa Rusijom, pa sa Arapskim zemljama, a na kraju i sa Kinom. Pomenu se termin Direktne Strane Investicije, i u trenutku svima zacakliše oči, lica im se razvukoše u osmeh i zadovoljno se obliznuše. To je to. Direktan put u svetlu budućnost. Direktna pobeda na izborima. Direktno blagostanje. Novi cevovodi, ovog puta ne za gas, nego za med i mleko. I što je najvažnije, toliko će nam dobro biti da nećemo morati ni da radimo. Predizborna trka se zasniva na ubeđivanju čije su direktne investicije bolje. Pametnije. Veće!  Ajde da merimo!

Gospodo ekonomisti! Planirati privredni rast zemlje na stranim investicijama, pored toga što je neodgovorno, je najblaže rečeno za našu zemlju ekonomski neprihvatljivo, pa ako to ne pričate jer imate zadnje namere, onda je notorna glupost.

U tuđoj ruci samo jedna stvar raste, a to nije BDP.

To VAM je kao da prodate svoju radnju i onda očekujete da kao kasirka u toj istoj radnji živite u blagostanju. Da mi prodamo njive strancima, a njive će same da se oru. Da im prodamo fabrike (za dinar realno) pa da fabrike krenu same da proizvode. Doduše ne znamo koje fabrike da prodamo jer ne znamo šta bi proizvodili, jer ne znamo šta može da se proda, jer ne znamo ništa. Jer ne znamo šta je bazna industrija. Jer ne znamo šta je planska privreda. Jer ne znamo da napravimo ni vagon ni bojler ni djubrivo ni prašak za veš bez stranca.

I bi šuga

I bi šuga. Norveška, ona opasnija. Srećom Zlatibor Lončar nam objasni da je to normalna pojava u svetom nam Kliničkom Centru. Oboleli jedan doktor i 15 sestara. Kažu šuga se prenosi dodirom, a lek je sapun. Ako zanemarimo tradicionalne vrednosti kao što su kupanje jos neki dan sem subote postavlja se pitanje disproporcije broja doktora i sestara.
Varijanta prva: doktori ne diraju pacijente. Nemoguće.
Varijanta druga: doktori diraju pacijente, al uveče diraju sestre. Moguće, ali doktor na 15 sestara, mislim svaka čast, ali nemoguće.
Dakle varijanta 3: pojavila se šuga i svi zdravstveni radnici pobegoše na bolovanje, spominjući u trku Hipokratovu majku.  Sigurica. To je ono što državna služba pruža svima nama. Zbog toga je neko hteo da menja zakon o radu. I bi šuga. Tj posta šugav jer se drzno zakon o radu da dotakne.